Odakle da počnem...

Poređenje starog i novog Williams Mug Shaving Soap, sapuna za brijanje. Da krenem od najočiglednijeg: pakovanje, sastav, gde je proizveden, bar kod (pa koga ne mrzi neka se zabavlja i traži tačnu godinu proizvodnje i slično).









 Pošto stariji imaju prednost, pustiću gospodina u žućkastoj kutiji preko reda.
 Vintage Williams je, posle nekoliko decenija stajanja potpuno izgubio miris. Kažu ljudi da se razlikovao po mirisu od današnjeg sapuna, ali to je u domenu "rekla kazala", pa se ne bih tu zadržavao.
 U prva dva brijanja je imao malo notu na oksidisani sapun (nije užeglo, nije neprijatno, ali definitivno nije poželjno). Posle toga je taj miris potpunio nestao i mogu slobodno da kažem da sada sapun nema apsolutno nikakav miris.

 Svaki sapun koji koristim, koristim na isti način, pa sam to radio i sa ovim "starcem". Koristim sintetičku četku, da bih eliminisao bilo kakve "čarolije" prirodne dlake tipa: nisam je dobro natopio, dlaka pojela penu, nisam dovoljno punio...

 Cetku pokvasim, a onda je dobro otresem (ostane samo vlažna, ne čak ni mokra). Sapun je suv. Tačka. Četku 10-15 sekundi punim na sapunu i onda uz dodatak par kapi vode idem na lice. Razrada pene uz dodatak potrebne količine vode u nekoliko navrata i to je to.
 Pena je savršena. Kremasta, postojana, sa sjajem koji govori da je primila dovoljnu količinu vode i da će pružiti adekvatnu zaštitu. Od prvobitnog punjenja četke ima sasvim dovoljno pene za tri prelaza, prepravke i da se ispere višak iz četke.

 Nije mi sušio kožu. Po prelazu brijača preko lica ostajao je dovoljno klizav sloj, koji je pri umivanju davao lepu "post shave" klizavost. Nisam eksperimentisao sa nekorišćenjem losiona i balzama posle brijanja, jer ovaj sapun ipak nije ta kategorija od koje treba očekivati neke fantastične efekte na koži posle brijanja.

 To je cela priča o starom Williamsu. Radi kao i bezbroj drugih sapuna koje sam probao. Bez ikakvih posebnih rituala, molebana, potapanja i sličnih stvari.
 Nije ni bolji ni gori od gomile današnjih "budžetskih sapuna koji se na forumu često pominju (De Vergulde Hand, Palmoliv stick, La Toha Stick, Boots stick, Arko...). Namerno sam naveo samo tvrde sapune, a ne kreme, da bi bili u istoj kategoriji.

 E sad, idemo na mlađeg rođaka. Takoreći, prestolonaslednika.

 Miris mu je čista citronela. Nije sličan Arku, to poređenje nije ni toliko važno ovde. Miris je blag, čist, ničim ne odskače od cenovne konkurencije, a čak bi ga, zbog nemaštovitosti, svrstao u slabije plasirane primerke na takmičenju poređenja mirisa budžetskih sapuna.
 
 Ponašanje u brijanju.
 Prvo, nazovimo stvari pravim imenom. Ovaj sapun nije dobar.
 Molim da me se sasluša, pre nego krene bacanje drvlja i kamenja.

 Prvo sam mu pristupio kao i starom Williamsu, da bi poređenje bilo fer i objektivno.
 Da ne ponavljam celu priču. Počeo sam da punim četku koja je vrlo brzo presušila, bez da se napunila. OK, dokapavam vodu na sapun, nije mi prvi put da se ovo dešava sa sapunima i nije nikakav nedostatak. Pravi se momentalna, obilna, ali isprazna pena. Kada kažem pena, mislim na penu koju dobijate radom četke po sapunu za pranje ruku.

 Pošto dobru penu ne pravi lep, već uporan, nastavio sam da četkom radim dalje uz pomalo dokapavanja vode na sapun, ne bih li ga "probudio" (kada ovo radim sa bilo kojim drugim sapunom, da i sa MWF, oko i na sapunu se stvara kremasta pena koja preliva u višku). Ova metoda je sa ovim sapunom napravila samo još više neželjene pene i nešto nakupljenog sapuna u četki (što mi je inicijalno i bio cilj).

 Prešao sam na lice. Iz pune četke sapuna, obično mi se na lice prenese gusta, presušena kremasta masa sapuna kojoj se razradom i dodavanjem vode vraća život i sjaj u očima.
 E, ovde sam iz četke na lice preneo sirastu, gromuljičavu, zgrušanu  masu, koja nije obećavala. Razradom toga, pravila se paperjasta pena, sa minimalnom podlogom konkretnog sapuna ispod nje.
 Ruku na srce, sapun je vrlo klizav, ali priznaćete, to i nije neko čudo neviđeno. Posle dugačke i uporne razrade, uz sigurnost da četka ništa nije "pojela", dobio sam adekvatnu klizavost praćenu potpunim izostankom zadovoljavajuće konzistencija dobijene pene. Dovoljna zaštita za rutinsko brijanje, ali vrlo nezadovoljavajući opšti utisak. Nije mi sušio kožu i u toku brijanja je ostavljao dovoljnu klizavost za sitne prepravke "na golo".

 Sledeće brijanje sam novi Williams koristio kao stik. Da bih naneo veću količinu sapuna, a izbegao preobilnu i neželjenu penu.
 Rezultat je bio isti. Vetrenje pene na licu, uživo, uz dovoljnu klizavost da se obavi brijanje.
 
 Eksperimenisanja radi, u Williamsom napunjenu četku, sam dodavao:
  -par kapi glicerina u jednoj probi
  -tačkicu (pola zrna graška) neutralne kreme za brijanje
 
 U oba navrata sam u činijici dobio obilje vrlo kvalitetne pene, koja može da se svrsta u normalnu, postojanu kremastu penu za brijanje.

 To mi je samo nagoveštaj da u formulaciji sapuna nedostaje nešto što bi ovaj sapun učinilo kompletnim. Ne vrhunskim, samo dovoljno upotrebljivim.

 Za kraj isprobavanja sam ostavio nešto što prezirem, potapanje sapuna u vodu pre upotrebe.
 I stari Williams je tri puta mleveni sapun i ne mora da se potapa da bi bio korišćen. I MWF je tri puta mleveni, pa ni njega ne potapam. Da ne pričam o Fine, DeVergulde Hand, Tabac i ostalim "triple mill" sapunima.

 Sapun sam, po savetima raznih YouTube gurua za korišćenje Williams sapuna, potopio sat vremena u vruću česmovaču. Da napomenem, nikada i ni sa jednim sapunom nisam morao da koristim destilisanu vodu, a živim na Novom Beogradu koji ima legendarno tvrdu vodu (od 17,8-18,5 °dH).

 Posle ovog potapanja i odlivanja vode (a sa njom neminovno i dela onoga što sapun treba da nam pruži dok god ga koristimo), u činijici je bio osetno "razbuđen" sapun. Kremastoća je bila po njemu i oko njega.

 Šetkom sam odradio dovoljnih 15-20 sekundi po sapunu i probuđene nade prešao na nastavak posla u praznoj činijici.
 Dobio sam kremastu penu.          I onda je posle minut vremena ta pena sama od sebe počela da pravi balončiće u sebi. Počeli su da se stvaraju bez da ih ja propagiram četkom. Jednostavno je kremasta konzistencija pene vetrila pred mojim očima.

 Krajnji rezultat je bio kao i tokom čitave prethodne nedelje, koju sam proveo u paklu novog Williams sapuna. Prozračna, providna pena sa dovoljnom klizavošću za brijanje.


 Moje mišljenje o fami koja prati ovaj sapun je da je ona prisutna jer je njeno izvorište najveće brijačko tržište- USA. Ima ih najviše, najviše se čuju. Strani forumi, ZT kanali i slične stvari su ponajviše pod uticajem scene u Americi. Tamo je, uostalom, i krenula renesansa klasičnog brijanja. Oni pate za proizvodom koji je bio solidan, ali ni po čemu izuzetan.
 Iz tvrdoglavosti, tradicionalizma, pomalo autističnog elitizma prekoatlantskog Novog Sveta (koji pomalja svoju crvenu vratinu i u raznim drugim segmentima modernog života, od automobila sa besmislenim zapreminama motora, korišćenja klasičnog menjača umesto automatika, decimalnog sistema, količine šećera u svemu, pa do geografije, istorije i opšte kulture), oni se drže novog Williamsa, dokazujući time da i dalje imaju živu tradiciju klasičnog brijanja i da je nikada nisu ni izgubili.
 Istina ne može biti dalje od ovoga, jer je njihovo tržište ono koje najviše hrani gladna usta modernog P&G monstruma. Njihovo tržište je ono koje je promoviše idiot friendly "koristi i baci" tehnologije koje su nam donele konzerve sa penom, plastične i kertridž brijače.

 Izvinite na opširnosti. Bole me prsti od pisanja. A i bole me uvo da se više majem sa ovim sapunom.

 Dajem novi Williams forumu na isprobavanje, mučenje i donošenje sopstvenog mišljenja. Šaljem prvom zainteresovanom, a vi posle dalje razmenjujte sami.

 Hvala na pažnji i doviđenja...

Ево мог искуства након једног бријања са новом верзијом сапуна коју сам добио од Limoozine и овом приликом му се захваљујем на томе.
Да напоменем да ћу придодати и искуство са старијом верзијом чим се укаже прилика (порасте брада).
Сам сапун лепо мирише и без обзира што Лимузину не подсећа на Арко, мене подсећа, и волим те цитрусно генеричке сапуне, чини ми се мирисао бих га цео дан.
Користио сам Јаки Мока четку са синтетичком длаком, прописно поквашену водом али и са оцеђеним вишком воде, а са мало воде по самом сапуну који сам угнездио у мању металну посуду за разраду пене.
Вртео сам неких 20-30 секунди по сапуну и добио мршаву пену на тај начин, мислећи да се четка напунила сапуном (јер је тако изгледало), те сам наставио даље на лицу.
Пена је подоста ретка, релативно брзо се губи и мало мање брзо суши, иако је разрада била у оквирима неке моје стандардне процедуре са другим сапунима на лицу, рецимо ту до минут времена.
Први прелаз је био поприлично лош, по мени, јер пена није побудила длаку, те је Полсилвер Иридијум у Мулеу Р41 буквално чупао длаке, и мислим да би слично било да сам се само умио водом и започео тако бријање. Дакле, клизавост лоша, пена и нанос који испрва осетих нестадоше у 15-20 секунди са лица.
Након тога сам додао мало воде на четку и провртео други круг од 30-ак секунди по сапуну, уверен да ће пена бити далеко боља.
Тако је и било - постала је маснија, попут неке масније креме за бријање, и ту на неко време добијем утисак да ће то бити једна од оних богатијих пена, које вам потпуно исхране и заштите лице, реално садржај четке се одлично испуни и као сликар можете нанети сапун по целом лицу.
Тај осећај веома прија али је тек нешто дуготрајнији од оног из описаног првог прелаза и онда опет настаје нестајање и сушење пене на лицу. Истина, појачан је осећај тог наноса који имате на лицу, али ипак не довољно. Клизавост се побољшала али је и даље у неком доњем сегменту у односу на друге сапуне које сам пробао.
Са трећим прелазом сам само додао мало воде на четку и поново на лицу разрађивао сапун у пену али није било приметнијих побољшања.
Осећај након бријања је "танак"... Ту је неки слој који се задржао на лицу, иначе је лице и мало затегнуто након бријања те бих помислио да у саставу постоји нешто попут стипсе.
Иако ћу барем још једном пробати да извучем боље бријање из овог сапуна, не могу рећи да се томе радујем, чак се и премишљам да то једно бријање уступим неком од интересантнијих сапуна које још нисам пробао.
Немам неке повољне утиске за овај сапун након овог искуства.
Оно што јесте знатно поправило дојам јесте лосион Duru Limon који ми је Кибо даривао на пробу, као и гел 444, дар нашег мајстора Нуура, па им се захваљујем овим путем, како на поклонима, тако и на "спашавању" овог не толико доброг бријања.


Послато са Redmi Note 4 уз помоћ Тапатока

Na prvi pogled ne izgleda kao velika promena sto su zamenili mesta prvom i drugom sastojku, ali promena je ogromna u performansama sapuna.

Stari sapun daje kremastu, postojanu i bogatu penu. Moze da primi veliku kolicinu vode, a da se pena ne razbije. Jednostavno, dva razlicita sapuna.

Miris ne mogu da komentarisem, jer stari nema ni trag svog originalnog mirisa. Ipak, po komentarima americkih forumasa, ovaj citronela miris je takodje novotarija i prilicno se razlikuje od onoga kako je sapun nekada mirisao (kazu da je bio blag, puderast miris).