Više puta mi je palo na um u razgovoru sa Učenikom kakve lepe brijače možemo da nađemo na pijacama, i kako ovaj naš hobi ima taj luksuz da bude luksuzan i za jako malo para. Za razliku od, recimo, sakupljanja satova gde čak i kod polovnih primeraka važi pravilo kolko para - tolko muzike, brijanje, pa i sakupljanje brijača ima mogućnost da se za kusur dobije nešto što bez ikakve dalje investicije može da radi perfektno.

Možemo pričati o tome da brend nosi određenu garanciju kvaliteta, i da zahvaljujući obećanom minimalnom nivou to i naplaćuje, ali smo svi svedoci nekih fenomena (tipa Yuma) koji se gotovo svima dopadaju. Jedina mana je u lošoj kontroli kvaliteta, pa sve zavisi od pojedinačnih brijača. Ipak, čini mi se da je lepo s vremena na vreme podsetiti se da i pored lova za standardnim Gillette makinama, možemo (i treba) da usput spasavamo šta se spasti može od brijačkog blaga na koje nailazimo. To ne samo da nam pruža još jedan komad u kolekciji, već nam nudi priliku da se zaista iznenadimo onim što smo ulovili.

Ovo čudo na slikama je lagani bezimeni aluminijumski brijač kog sam uzeo zbog drške (dakle za delove), na pijaci za 50 dinara, i to sam se premišljao. Bio je u očajnom stanju, aluminijum je bio flekav, bio je prljav i zapušten, i toliko mi se nije milio da je mesecima stajao u kesi u kojoj sam ga i doneo. Šteta što nemam slike pre. Na kraju sam rešio da vidim šta ću s njim, pa sam došao na ideju da išmirglam aluminijum. Nakon malo guglanja, ispostavilo se da ovaj metal ne patinira, sem ako nije mirror-finish, za šta svakako nisam imao uslova. Ukratko, šmirgla od 2000 gradi koja mi je ležala u blizini je napravila od njega vrlo lep komad brijačke opreme.

Naravno, sve bi to bila relativno obična priča da ovaj brijač nije među najboljim stvarima koje su me obrijale. Poredio sam ga sa Slimom na svim podešavanjima, Yumom, Fat Handle Tech-om i ostalim reprezentativnim primercima u kolekciji, i sa izuzetkom jednog slanta i dva SE brijača, koji pružaju pre svega drukčije iskustvo, on ih tuče kao malu decu. Toliko sam se začudio, da sam ga prosledio Učeniku da ga proba i vidi jesam li lud. On me nabedi da napišem i ovaj hvalospev i ekspertski ga je uslikao.

Poenta priče je, nikad se ne zna šta može da bude izvor pravog savršenog brijanja, i nikako ne treba zaboraviti dijapazon evropskih i drugih manje poznatih starih modela. I njima treba naša ljubav. 

Sad evo nekih slika, ostatak se nalazi u galeriji. I još jednom hvala za ekspertski odrađen foto-sešn. 

Стварно одлично брије.

По мени , слично Јуми, и као и Јуми, штета што тако погођен дизајн не прати већа тежина саме справе, то би онда скроз било ТО.

Наслућујем да је у питању кинески бријач, јер сам имам потпуно идентичну главу бријача, али од месинга, без оплате, не пише на њима ''Мејд ин Чајна'', већ само наслућујем:




Али не Чајна као јефтин пиринач и одећа од рециклираних кеса коју сви носимо а да ни не знамо, него Чајна као Шаолин стил.