Ne bih rekao da se ne ceni, već ne može da se plati, odnosno naplati. Poštujem svaku profesiju i svakoga ko pošteno radi svoj posao, ali tu postoji jedna začkoljica – kupci zanatskih proizvoda pripadaju srednjoj ili višoj srednjoj klasi, a to ne postoji svuda. Ako uzmemo kao primer austrijskog lekara, evidentno je da mu plata omogućava da kupi zanatski proizvod po određenoj ceni ukoliko želi da ga poseduje. Naš prosečan lekar to sebi ne može da priušti po austrijskim cenama jer mu plata nije austrijska. Upravo zbog toga mnogi ljudi i odlaze u inostranstvo, bez obzira na zanimanje kojim se bave. Nebitno je da li su u pitanju lekari ili zidari, inženjeri ili majstori i slično. Poenta je u tome da se neki proizvod može prodati po određenoj ceni ukoliko tržište to može da plati i ukoliko ima kupaca koji su voljni da daju zahtevanu sumu.

Mislim da je i taj sa noževima malo nerealan u očekivanjima, a razlog se nalazi u prethodnom odeljku. Zemlja čija privreda ima Audi, BMW, VW, Apple, Apple, Microsoft, Amazon i slično se ne može porediti sa zemljom čija se privreda zasniva na pekarama, pečenjarama, kladionicama, apotekama ili kafićima. Nije sporno da se novi model Mercedesa, iPhonea ili Rolexa može kupiti širom sveta, ali prodaja pomenutih proizvoda baš i nije ista u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji ili SAD, sa jedne strane, ili u Moldaviji, Burkini Faso, Zimbabveu, Bugarskoj ili Jugoslaviji, tj. njenim otpacima sa druge.

Slažem se sa tvojim opažanjem, naravno da je životni standard bitan faktor. Isto tako nisam dovoljno dobro formulisao svoje izlaganje. Ovo bih hteo da dodam:
I kod izrade noževa, i kod izrade brijača samo onaj/oni koji ih prave znaju koliko vredi krv znoj, znanje, srce i duša koju su uložili u svaki primerak. I to je ono što malo ljudi ume da prepozna i ceni. Za mnoge je to samo alat, bez obzira na cenu. Takođe ima i ljudi sa čudnim sistemom vrednosti. Radio sam u firmi gde su se kupovala kineska klešta više puta godišnje umesto jednog knipex-a u par godina, recimo, ali od mašinskih alata samo plavi Bosch (!?).
Tako da...
Ovo je u suštini tema za raspravu bez kraja. Zato sam na kraju svog posta iznad napisao onu izreku.

Najveci problem sa skupim brijacima je sto ne briju toliko bolje koliko su skuplji. Da se ne lazemo sve je vec izmisljeno i svi proizvodjaci kopiraju nekoga uz male prepravke i to naplacuju papreno. Ne mozes od brijaca napraviti avion
E sad s obzirom na to da sam u proslosti mnogo para davao na neke hobije pa i ovaj u nekim trenucima, mogu samo reci da treba biti normalan. Neko ko ima prosecnu platu ne bi trebao da gleda skupu opremu, treba ostati na zemlji nekad. Treba ulagati i u hobije, ali treba imati i neki normalan zivot.

Ko ima pare za ove skupe alatke, svaka cast, skidam kapu, ima to svoje cari. Opet i tu ima problema jer postoji more brijaca koji se mogu probati, pa ostaju slatke muke dok se ne nadje najbolji.

E sad sto se ovog brijaca tice, meni se ne svidja na izgled(ne volim Japanski dizajn, ako je uopste Japanski).

Slažem se sa tvojim opažanjem, naravno da je životni standard bitan faktor. Isto tako nisam dovoljno dobro formulisao svoje izlaganje. Ovo bih hteo da dodam:
I kod izrade noževa, i kod izrade brijača samo onaj/oni koji ih prave znaju koliko vredi krv znoj, znanje, srce i duša koju su uložili u svaki primerak. I to je ono što malo ljudi ume da prepozna i ceni. Za mnoge je to samo alat, bez obzira na cenu. Takođe ima i ljudi sa čudnim sistemom vrednosti. Radio sam u firmi gde su se kupovala kineska klešta više puta godišnje umesto jednog knipex-a u par godina, recimo, ali od mašinskih alata samo plavi Bosch (!?).
Tako da...
Ovo je u suštini tema za raspravu bez kraja. Zato sam na kraju svog posta iznad napisao onu izreku.

Dobro si ga formulisao i mislim da se samo dopunjujemo u pisanju, a ovde si sve tačno napisao. Možda smo poredili različite situacije jer ovi brijači se prodaju na svetskom tržištu, a naši primeri se odnose na domaće. Ovi brijači su svakako ozbiljan projekat jer ih je a) trebalo osmisliti (znanje potrebno za to košta jer je za njega potrebno guliti stolicu i uloćiti novac), b) dizajnirati i projektovati (razlozi već navedeni), c) odraditi logistiku (marketing, ambalaža, sajt, slanje itd.) i još mnogo toga.

Podesive brijače volim jer daju mnogo slobode i mogućnosti. U njih se može staviti praktično svaki normalan žilet, može se produžiti vek trajanja žileta, daju više mogućnosti po pitanju izbora sapuna, pene i kreme onima koji stavljaju akcenat na njihovu klizavost ili masnoću, a bio bih slobodan i da naslepo podržim ove brijače i da potpišem ono što je Miloš u međuvremenu napisao. Rad na razvoju novih modela poštujem maksimalno, a jedino što bih dodao je da će masovna proizvodnja jednog dana udariti šamar njihovom poštenom i mukotrpnom radu. Verujem da će po isticanju patenta još neka firma iskoristiti njihov trud bez mnogo uloženih sredstava, odnosno da će se neki kineski proizvođač baciti na masovnu proizvodnju čak i bez poštovanja sitnice kao što je intelektualna svojina.

Za sad neka poređenja kažu da je na petici kao Karve sa C bazom. Ja imam Karve i B i on je baš brijač za svaki dan. Mislim da su trebali dvojku da ravnaju sa tom nekom efikasnošću jer mnogo brijadžija voli agresivnost a mnogo manji broj blage brijače. Karve je naknadno dodao E, F i G jer su kupci to zahtijevali. Možda vidimo i neku agresivniju verziju muramase u budućnosti.

Sent from my CPH1951 using Tapatalk