Post by: Neša on April 14, 2018, 11:25:23 PM
Znam da neki termini nastaju jednostavnom adaptacijom, kao npr. shavette = šaveta, da se neki preuzimaju u neizmenjenom obliku, kao npr. BBS, ali voleo bih da napravimo neku malu bazu domaćih termina na ovoj temi.
Planiram da napišem i jedan rad na ovu temu koji bih objavio u nekom časopisu, odnosno predstavio na konferenciji, tako da ću i među naučnom zajednicom predstaviti ovaj forum.
Post by: Bokalika on April 15, 2018, 04:32:14 AM
To sam jos na studijama cuo (posto sam gradjevinac) da je srpski tehnicki siromasan jezik.
Pa se zato uvek i koristi engleski ili neki drugi.
Post by: zare on April 15, 2018, 09:55:03 AM
Ja sam se na jednom nasem biciklistickom forumu danima svadjao sa strucnjacima koji kocioni disk na bicikli zovu "rotor" a engleski je "brake disc". Jeste da na nekim mestima koriste rec "rotor" ali je brake disk izraz koji se koristi zadnjih 50-60 godina u automobilizmu. Da li je neko od vas usao u prodavnicu auto delova i trazio rotor za kocnice. Gledace vas kao da ste dosli iz ustanove zatvorenog tipa.
A diskovi se na biciklama koriste zadnjih 10-tak godina, neki genije je to odmah nazvao "rotor" i to vise niko nece da ispravi. Mada kada ih pitam gde je stator kada vec imaju rotor nije im bas jasno :D :D.
Post by: Neša on April 15, 2018, 11:25:28 AM
Formalno gledano, za neke od izraza koji koristimo, engleski je bio jezik-posrednik, ali ne i krajnji izvor. Na primer, ako neko kaže da je kupio slant, ta reč jeste preuzeta iz engleskog, ali joj je krajnje poreklo skandinavsko. Mnogi ozbiljniji rečnici daju ove podatke (npr. Random House, American heritage Dictionary, veliki Oxford, neka izdanja Collinsa itd.), pa ne bih da ovde gnjavim suvom lingvistikom, odnosno etimologijom.
Pri postavljanju teme nisam ni mislio da nekoga ispravljam niti da namećem ovaj ili onaj termin, jer to inače radim samo u profesionalnoj ulozi, tj. kada ocenjujem ili redigujem nečiji tekst ili prevod, a kako je Adams već rekao, jezik je živa stvar i zavisi od toga kako ga koriste njegovi govornici.
Ipak, ovde mogu da se navedu bar neki termini kako bismo imali i malu bazu. Na primer, ne znam kako bi profesionalni berberin nazvao šavetu, tj. da li je za njega to samo britva sa izmenljivim nožićima. Vidim da recimo Herba market to jednostavno naziva klasičnim brijačem sa uloškom za menjanje žileta, čuo sam u frizerskom salonu da jednostavno kažu britva i to je otprilike to. Ako hoćemo da izbegnemo AS (aftershave), ono što se proizvodi ili proizvodilo kod nas imalo je naziv losion za posle brijanja, mada se ređe koristi zbog dužine. Verujem da ima još ovakvih reči, pa bi ih bilo zanimljivo prikupiti.
Za kraj, samo da navedem i jednu razliku između termina koje koristimo, jer se grubo mogu podeliti na dve grupe:
a) standarni termini, tj. iz standardnog jezika koji se koriste u dokumentima i formalnom govoru ili pisanju
a) stručni žargon - ono što koriste ljudi iz struke, ali nije standard.
Najjednostavniji primer za ovu razliku bi bili vetrobransko staklo (standardni jezik) i šoferšajbna (žargon), a kod nas se, po pravilu, stručni žargon češće koristi, bar kada su u pitanju domeni poznati širem broju govornika.
Post by: floyd on April 15, 2018, 03:14:33 PM
Post by: AleksandarV on April 15, 2018, 04:50:13 PM
1. Жилет,
2. Бритва,
3. Лептир бријач,
4. Дво и тродјелн бријач,
5. Бритва са измјењивим жилетима,
6. Лосион послије бријања,
7. Пјена за бријање,
8. Посуда за пјену,
9. Посуда за сапун,
10. Посуда за пјену са дуплим зидом (скатл),
11. Кожни каиш (за строп),
12. Крем за бријање,
13. Четка за бријање,
14. Стипса,
15. Средства прије бријања,
16. Колоњска вода,
17. Камен за оштрење,
18. Отворени и затворени чешаљ (open and closed comb за safety bar),
19. Дјелови дво и тро-дијелног бријача - дршка, основа, дршка са основом за дво-дијелни бријач и капа,
20. ...
Sent from my ZTE Blade V6 using Tapatalk
Post by: Dragce on April 15, 2018, 05:44:51 PM
17. Камен за оштрење,
Sent from my ZTE Blade V6 using Tapatalk
Камен за оштрење = брус
Post by: AleksandarV on April 15, 2018, 05:54:47 PM
Sent from my ZTE Blade V6 using Tapatalk
Post by: Bokalika on April 15, 2018, 05:54:58 PM
Bas sam sada gledao kako da to prevedemo...
Post by: Dragce on April 15, 2018, 06:20:39 PM
3. Лептир бријач,
4. Дво и тродјелн бријач,
Моји стари су увек користили реч машиница, не знам да ли је тако било уобичајено и у осталим крајевима.
12. Крем за бријање,
Крем за бријање = паста
Post by: feston on April 15, 2018, 06:35:13 PM
18. Safety bar?
Bas sam sada gledao kako da to prevedemo...
Branik?
Post by: AleksandarV on April 15, 2018, 06:39:17 PM
Super!18. Safety bar?
Bas sam sada gledao kako da to prevedemo...
Branik?
Sent from my ZTE Blade V6 using Tapatalk
Post by: Dragce on April 15, 2018, 08:13:38 PM
Ima sa tim izrazom "masinica" jedan problem. I ta rec potice iz prokletog latinskog, pa su ga odatle svi jezici preuzeli. Slabici, zato ce i da propadnu jer nemaju svoje.
Da probamo sa "sokocalo"? To je visestruko primenljiv tehnicki izraz u srpskom jeziku.
Salu na stranu. I dalje sam ubedjen da je jezik ziva stvar i da se menja shodno dobu (epohi) u kojima se koristi. Povecavanje broja izraza kojim moze da se opise nesto je znak da se jezik zilavo migolji i prilagodjava. Sto bi rekao crtani sa Pajom Patkom "ide u korak s' napretkom".
Da se nije menjao tokom hiljada godina svog postojanja, verovatno bi svi jos coktali i klokotali kao oni lepotani iz Kalaharija.
Da ne bude "okolokucno vodopisalo" ako moze jednostavno oluk.
:D
Slažem se da novo vreme donosi nove termine. Moj pradeda je i kutiju sa šibicama zvao "mašina", jer su nekada pre toga verovatno koristili kremen i ocilo tako da je šibica bila čudo tehnike. Sokoćalo otpada iz kombinacije, jer ako je tačno ovo što piše na netu sokoćalo je nova, nepoznata naprava ili aparat koji izaziva čuđenje! :D
Mada, po reakciji okoline, možda taj termin i odgovara!
Post by: feston on April 15, 2018, 08:17:49 PM
Post by: AleksandarV on April 15, 2018, 08:29:46 PM
Mašinica ~ uređaj(čić), a krema=crema/creme, dok je pasta=paste, ali mast...Pasta = pomada.
Sent from my ZTE Blade V6 using Tapatalk
Post by: Neša on April 15, 2018, 08:57:18 PM
18. Safety bar?
Bas sam sada gledao kako da to prevedemo...
Moji predlozi bi bili kao u prvom postu, dakle branik ili štitnik.
Post by: AleksandarV on April 15, 2018, 09:06:12 PM
Post by: Bokalika on April 15, 2018, 09:52:34 PM
Prosto mi nekako ne ide da sada silimo nesto sto se...da kazem...odomacilo.
Aj prevedimo slant?...
Ko rece safety bar=branik...
Ma gde..
Post by: zare on April 15, 2018, 10:55:16 PM
Da ne bude "okolokucno vodopisalo" ako moze jednostavno oluk.Nista ne brini, imamo psiholoskinje, trenerke i uciteljke :shocked:.
:D
Post by: feston on April 15, 2018, 11:31:29 PM
Koliko god da volim srpski jezik i milo mi kad vidim da se pise i na forumu cirilicom.
Prosto mi nekako ne ide da sada silimo nesto sto se...da kazem...odomacilo.
Aj prevedimo slant?...
Ko rece safety bar=branik...
Ma gde..
Slant npr. strmen.
Post by: floyd on April 16, 2018, 12:02:58 AM
Post by: floyd on April 16, 2018, 12:11:32 AM
Mašinica ~ uređaj(čić), a krema=crema/creme, dok je pasta=paste, ali mast...
Post by: Neša on April 16, 2018, 02:36:38 AM
...
Aj prevedimo slant?...
Mislim da može samo opisno, tj. slant - brijač sa zakošenim nožićem.
Kod mnogih termina u srpskom postoji jedan veliki problem, a to je da srpski naprosto ne koristi svoj tvorbeni potencijal. Evo šta to konkretno znači:
- kompjuter, kompjuterski, kompjuterizacija, kompjuteraš
- računar, računarski, ali nemamo *računarizacija ili *računaraš
Ni u ostalim domenima upotrebe tvorbeni potencijal nije iskorišćen kako treba, a jedan od retkih primera gde je to uspešno je reč štampač (štampač: printer). Naprosto, korisnici jezika kao da se plaše stvaranja novih rešenja, pri čemu ne mislim samo na obične ljude, već i na stručnjake. Ovo ću ilustrovati jednom anegdotom.
Kada su pre više godina stručnjaci zamolili jednog lingvistu da smisli domaće nazive za desktop, laptop i palmtop (jeste da je sada potisnut, ali to je nebitno za ovu priču), čovek je dao predloge nastolnik, nakrilnik i nadlanik. Na to su mu rekli da čudno zvuči, na šta ih je lingvista upitao:
- Imaju li ove reči domaći prefiks (na-)?
- Imaju.
- Imaju li domaću osnovu (sto, krilo, dlan)?
- Imaju.
- Imaju li domaći sufiks? (-nik)?
- Imaju.
- Jeste li sami tražili da imaju sve ovo što sam naveo?
- Jesmo.
- I šta onda ne valja?
- Paaaa, eto, zvuče čudno.
Mislim da anegdota govori dosta toga - ako hoćeš domaću reč, onda moraš da budeš kreativan i da prihvataš novitete, a ako nećeš, koristi slobodno stranu. Treće rešenje ne postoji.
Inače, jezici kao što su nemački ili islandski su veoma kreativni i mnoge internacionalne reči prevode doslovno i adaptiraju ih prema sopstvenim pravilima. Tako npr. nemački za televiziju koristi reč Fernsehen, koja znači otprilike 'dalekoviđanje', jer kada se sama imenica televizija 'razbije' na sastavne elemente, tele znači daleko (grčki, kao što imamo u teleskop), a vizija je viđenje (latinski).
Post by: kobayashi on April 16, 2018, 06:21:02 AM
Hteo bih samo da dodam na sve ovo oko zivog jezika i upotrebe stranih reci. Profesor na fakultetu, necu ih imenovati, u svojoj "nemoci", ne znam kako bih to drugacije rekao. Stranu, englsku rec je, kako se izgovara tako i napisao u svojoj knjizi jer mu je bilo tesko da stavi dve ili tri srpske reci da bi opisao nesto. Ako profesori nauka ne cuvaju i ne neguju jezik i njih treba prevaspitati >:(
Post by: nuur on April 16, 2018, 07:50:59 PM
Строп може бити и ремен, бербери га тако зову, мислим да је Нешу то интересовало - како мајстори зову ствари у бријању. Шавета им је често - бритвица.
За сејфти бар сам одувек на форуму писао да је браник. А геп ми је зазор. Гледам кад могу да искористим увек српску реч. Не домаћу, већ српску.
Као што никад нећу написати АТГ, већ - избријавање.
Никад ИКС ТЕ ГЕ, увек - попречно.
Грабуља ми је драже од - опен комб, иако би требало да пишем да је чешаљ.
Итд. ... Кад може. Запитајте себе да ли је лепше да стоји - СОТД, или би било лепше да је нпр. ''Бријање дана''? Шта би наши очеви написали?
Али, више је примера када немамо адекватну реч, па морамо да користимо англо-српски.
Post by: Neša on April 16, 2018, 09:37:03 PM
Zanimljivi su mi i nazivi DE i SE brijač, što jesam koristio, premda se mogu nazvati brijači sa dvostrukim/jednostrukim nožićem, a čak mi je palo na pamet da ih nazovem jednosekli ili dvosekli, što postoji u jeziku a koristi se za noževe i slična oruđa.
E sad, najveći problem je kako da se neki naziv 'zapati'. Ako nema literature ili ako se često ne koristi, onda od toga nema ništa, jer svaki domen upotrebe jezika određuju njegovi korisnici. Ostaju jedino firme koje uvoze i prodaju opremu i kozmetiku za brijanje, ali njih je malo i nemaju toliki jezički uticaj. Samo od nas zavisi kako ćemo se izražavati, pa evo teme za razgovor. Voleo bih da se uključe i kolege iz Hrvatske, BiH, CG, ali i Slovenije i Makedonije jer svakako da je zgodno znati i njihova rešenja. Osim nekih reči koje se razlikuju (npr. lamica), ostalo je dosta toga neprevedeno.
Post by: kobayashi on April 16, 2018, 10:03:12 PM
Zanimljivi su mi i nazivi DE i SE brijač, što jesam koristio, premda se mogu nazvati brijači sa dvostrukim/jednostrukim nožićem, a čak mi je palo na pamet da ih nazovem jednosekli ili dvosekli, što postoji u jeziku a koristi se za noževe i slična oruđa.
Brijaci sa jednom ili dve ostrice, mozda? :)
Post by: hadzidado on April 16, 2018, 11:28:32 PM
Ima u mojoj tazbini izraz "krivak". Mada se ne bi brijao sa njim.Nije loše. Odmah vidiš da je nešto za&ebano.
Jednostrani i dvostrani ili jednoivični i dvoivični(bukvalan prevod za SE i DE).
Post by: Blokej on April 17, 2018, 05:51:56 PM
Post by: pj3r on April 18, 2018, 11:21:34 AM
Ova rasprava me podsjetila da se nekad davno na forumu Brijačnica, vodila slična rasprava. Ali nikako da je krenem tražiti pa sam danas odlučio to ispraviti.
Više o njoj proađite na linku - http://www.brijacnica.com/viewtopic.php?f=3&t=624
Za eventualne upite i pojašnjenja - tu sam!
Post by: AleksandarV on April 18, 2018, 11:46:22 AM
Sent from my ZTE Blade V6 using Tapatalk
Post by: inemet on April 25, 2018, 11:22:09 PM
Za slant mi OK da bude kosi brijač.
Ima jedna reč koja zvuči jebeno majstorski stručno i žao mi je da je menjamo:
Šim i šimovanje
Ako moram stavio bih podloška i podmetanje.
Ali, šta je za vas kajla i podkajlovati nešto? :)
Sent from my GEM MICROMATIC
Post by: Neša on April 26, 2018, 07:53:58 PM
Post by: zare on April 26, 2018, 08:03:04 PM
Post by: Neša on April 26, 2018, 08:15:53 PM
Kako je krenulo, ima da napravimo ceo rečnik :laugh:
Post by: feston on May 07, 2018, 09:50:12 PM
Post by: Wetshaver on May 09, 2018, 09:40:49 PM
Post by: Babadzonka on May 12, 2018, 10:00:28 PM
Šta je šimovanje? Gore je inemet stavio podmetanje, pa me interesuje na šta se to tačno odnosi.
Post by: Babadzonka on May 12, 2018, 10:39:07 PM
Vrlo zanimljiva tehnika (isto mi je i ono sa blagim odvrtanjem dobra fora), ali cu da isprobam tek kada nabavim neki drugi brijac, ovaj trenutni je podesiv.
Hvala jos jednom.
Post by: Neša on June 01, 2018, 09:16:28 PM
Kopajući po rečnicima naišao sam i na reč belegija, a koja označava alatku za brušenej kose (za travu, naravno), noževa i sličnih sečiva. Iako izgleda malo drugačije (Google Images: https://www.google.rs/search?q=belegija&hl=sr&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwiU9anrlLPbAhWyiaYKHSi_B08Q_AUICigB&biw=1563&bih=734#imgrc=WYcPtK95EBnoUM:), hteo sam da pitam da li je nekome kojim slučajem poznata ova reč i da li bi je iskoristio za paddle strop.
Možda pitanje deluje malo čudno, ali evo i zašto ga postavljam: termini koje smo naveli u ovoj temi i koje koristimo na ostalom delu foruma su savremeni, a ovo je arhaičan termin koji bi možda i odradio posao. Status arhaičnosti proveravam ovako, preko foruma, a razlog je što želim da napišem lingvistički rad o savremenoj terminologiji brijanja.
Post by: Neša on June 01, 2018, 10:01:24 PM
Inače, sam naziv veslo strop je retkost iz ugla struke - pola je doslovan prevod (paddle), a pola je pomereno značenje engleske reči strop, koja se prvenstveno odnosi na kaiš. Pokušavam da ga klasifikujem u neku vrstu pozajmljenica koje već postoje, ali izgleda da je oglašivač, tj. bata Nuur, pokazao retku jezičku kreativnost.
Izvinjavam se ako ako deluje da pišem zbrda-zdola, ali upravo imam otvoreno nekoliko prozora sa stručnom literaturom i pišem po sistemu 'što na um to na drum' :D
Post by: zare on June 01, 2018, 10:34:46 PM
Strop je kozni kais za poliranje tj. najfinije ostrenje nozeva, britvi... Kosa ne ide na strop.
A ovo "veslo" strop prvi put cujem. Verovatno je google prevodilac umesao prste ;). Koliko znam a i zahvaljujuci outdoor forumu (gde imate sve o ostrenju) i to se naziva samo strop. Postoji takva varijanta sa kozom na drvetu, sa i bez drske.
A ko se seca starih berberskih radnji, postoji i strop koji je jednim krajem zakacen za zid a drugi kraj berberin drzi u ruci dok ostri britvu ;).
I ja sam malo zbrda-zdola a najmanje o jeziku ali ce valjda ljudima biti interesantno :D.
Post by: AleksandarV on June 01, 2018, 10:52:36 PM
Pogledajte samo starost brijača koje koristimo. Belegija je fin izraz.
Sent from my ZTE Blade V6 using Tapatalk
Post by: Dragce on June 01, 2018, 11:12:15 PM
Mislim da zaboravljene turcizme ne trebamo da koristimo na silu. Možemo ih spominjati i naći će sigurno svoje mesto u nekom rečniku, ali ih zaista niko neće koristiti.
Zanimljivo da je reč "strop" tako lako prihvaćena u našoj brijačkoj družini. Pretpostavljam da je to zato što u našem jeziku postoji u značenju plafon (homonim).
Post by: Neša on June 02, 2018, 12:26:52 AM
Ne verujem da ćemo napraviti neku veliku promenu u terminologiji, osim ako se spontano ne desi da sami počnemo da koristimo npr. kosi brijač za slant ili branik/odstojnik za safety bar. Naime, brijanje nije deo neke nauke koja može da normira terminologiju, ne postoji bogata literatura koja bi nametnula termine, tako da ćemo koristiti nazive koji se ovde budu ustalili. Vidim da i prodavnice opreme i kozmetike za brijanje nemaju ustaljene nazive, pa tako neki za šavetu kažu samo britva, neki brijač, a neki bar navedu da je u pitanju britva sa izmenjivim nožićima.
Ipak, činjenica je da je forum kao celina uspeo da pokrene kakvu-takvu jezičku praksu po ovom pitanju, a svaki naredni termin će zavisiti od toga koliko će ga ova naša zajednica prihvatiti.
Post by: Dragce on June 02, 2018, 12:55:57 AM
Što je uvek i dobar pokazatelj da će neki termin biti prihvaćen i korišćen.
Isto mi prirodno i dobro zvuči safety bar - branik, dok će slant najverovatnije ostati samo slant.
Post by: Neša on June 02, 2018, 01:18:40 AM
Post by: zare on June 02, 2018, 09:59:26 AM
Konveks se dobija i sa onim berberskim stropom zakacenim za zid.
Post by: AleksandarV on June 02, 2018, 10:04:37 AM
U prevodu kaiš za oštrenje.
(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20180602/7e5d7fd8f4a2585768f15374933df066.jpg)
Sent from my ZTE Blade V6 using Tapatalk