Pre koju godinu mi pala ideja da probam da se brijem britvom. u razgovoru sa ćaletom saznam da ima jednu britvu koja je pripadala njegovom dedi. kaze da je odličan švedski čelik u pitanju. a i deda mu je valjda bio brica, nisam siguran...
elem uzmem ja britvu, pipnem je prstom, ona ostra najstrasnije... malo prevucem preko starog vojničkog kaiša (video sam na TV-u da se to tako radi) i probam da se obrijem.
bilo je boga mi povuci potegni, iščupaše dlake (i to dosta njih)... malo mi bilo čudno ali ajde možda treba još malo da se dooštri... elem bio sam uporan još jedno 2-3 puta i na kraju sam odustao. dosta mi bilo čupanja. zanimljivo da se nisam ni jednom isekao po licu ali zato mi je desni palac bio kao da sam se rukovao sa Edvardom Makazorukim...

e sad, pre jedno dve nedelje sam počeo da oštrim noževe po kući i uhvati me neka oštračka manija. gledao po netu, čitao i na kraju dodjem do ovog foruma.
čitam već danima postove i kad sam video sa kojom ljubavlju i pažnjom se ljudi ophode prema britvama uhvati i mene želja da se osetim kao pravi muškarac i da se obrijem britvom. ovaj put naravno neću pre nego je naoštrim...
evo slika mog porodičnog nasledja. koliko sam čitao to su prilično dobre britve. što se stanja tiče, nisam siguran, mislim da je ok ali evo sami procenite...

za oštrenje ću se verovatno obratiti Miši, pošto mi se čini da je to jedini logičan potez...