Prelijep sat zaista, ne mogu da skinem oči s njega.
Mislim da će ova tema da probudi u meni  novu opsesiju

Sent from my Redmi 4X using Tapatalk

Zaboravio si legendarni F-91  .

A šta kažete na ovo?

Našao sam ga kod roditelja u nekoj fioci pre 7-8 godina.

Elem, veselih osamdesetih godina prošlog veka sam nosio digitalni sat sa sedam melodija. Ovi satovi su se mogli kupiti u čuvenom „Komisionu" i bili su popularni među klincima. Na ovoj slici vidite odlično očuvani vintage primerak čuvenog i među samoupravljačima renomiranog proizvođača Levis iz Hong Konga. Sat je imao prilike da sa mnom provede više godina, otprilike 5-8. razred osnovne škole i trpi me kao vlasnika. Kada sam kupio prvi mehanički sat, ovaj digitalac je ostao u nekom budžaku ili fioci, a svetlost dana je sasvim slučajno ugledao kada su moji roditelji rešili da (konačno) srede neke fioke sa starim stvarima. Satić nije radio jer je baterija ko zna kad ispustila neplemenitu dušu, ali je zato zamenjena novom pijačnom. Muzika na satu je i danas dovoljno glasna, tj. dere se k'o magarac, baš kao u doba kada je nervirala nastavnike moje osnovne škole.

Нешо, много је леп сат, а и предање!
Сећам се и оних дигиталаца са читавим тастатурама... Спектакл.


*   *   *   *   *

То је тај. Драго ми је да има јако следбеништво и да упорно сулудо типкају - мој тип људи.
Иначе, онај легендарни F-91 је на Ибеју 9 и кусур долара са све доставом (оригинал су).
Дигитронци су одличан поклон за клинце, ево сад гледам на сајту Касиа неке моделе за девојчице, има неких као нацртаних:

Seća li se neko ovih legendi?



Darwil je bio veoma popularan u Jugoslaviji jer je bio relativno jeftin, ali sasvim pristojnog kvaliteta. Firma je bila švajcarska, a koliko sam čuo, osnovana je italijanskim kapitalom, dok su se ovi satovi najviše prodavali u Italiji i Jugoslaviji. Odnos cene i kvaliteta ga je učinio omiljenim, dok su se skuplji modeli kupovali u Trstu, koji je nekada bio najvažniji grad za šoping cele Jugoslavije. Mnogi ljudi koji danas vide Darwil odmah će se setiti kako ga je nekad nosio otac ili deda (i brjijao se Palmirom u tubi, Brionom i sl.). Sat ovog proizvođača je mogao da košta čak i 1-2 plate, a ritualno se navijao ujutro uz kafu ili uveče pred spavanje. Neki su ga dobijali za jubilej rada u firmi, neki za 18. rođendan, maturu, odlazak u vojsku ili odlazak u penziju, a neki su ga jednostavno kupovali za sebe i ponosili se njime. Naravno, na svakih nekoliko godina sat je morao kod časovničara na čišćenje. Za to vreme bi vlasnik nestrpljivo grickao nokte nestrpljivo čekajući da mu se ljubimac vrati od časovničara. Podmazan svežim uljem i možda počašćen novim kaišem, Darwil bi nastavljao da kucka na ruci ponosnog vlasnika.

Nažalost, sa ekspanzijom digitalnih i kvarcnih satova, koji su bili jeftiniji, nisu morali na čišćenje niti da se svakodnevno navijaju, mnogi proizvođači satova su morali da stave ključ u bravu, što se desilo i sa Darwilom. Iako ovaj proizvođač nije bio mnogo poznat, ostavio je pečat u ovdašnjoj kulturi. Ukoliko i danas vidite natpis Darwil iznad neke stare časovničarske radnje, znajte da je kupljen u Trstu i da je onaj koji ga je imao na radnji bio majstor starog kova koji bi popravio sve što kucka na ruci, na zidu ili u džepu.

Zanimljivo je spomenuti da je Darwil dospeo i u pesmu. KUD Idijoti mu je svojevremeno posvetio i pesmu koja i danas ima neki smisao.

Кад видех Дарвила на фотки, прва асоцијација - неки пензионер. 
Нешо, од чега је кућиште? Гле'ам по огласима какви су, делује као месинг са оплатом.
Дарвили са црним циферима сабијају изгледом.