Iako nekada nerazdvojne discipline, stomatologija i brijanje su (srećom) danas dva odvojena sveta, koji bez obzira na medjusobne razlike ipak ukrstaju puteve - i jedni i drugi imaju paste, cetkice i razne "tekucine".
U Srednjem veku, stomatologija kao nauka nije narocito napredovala, a lecenje bolesti, kao sto je karijes i oboljenja desni, je bila velika nepoznanica. U to vreme, postojali su berberi-hirurzi koji su se pored brijanja, bavili i lecenjem uz pomoc pijavica, pustanja krvi, klistira, kastriranja ali su izvodili i neke prostije hirurske zahvate. Ruku na srce sa vrlo malom uspesnoscu. U starom Rimu, berberi su bili placeni vise nego lekari, sto nesumnjivo govori o njihovom znacaju za razvoj medicine ali i stomatologije. Pocetkom 19. veka, sa napretkom anatomije, fiziologije i medicine  dolazi do razdvajanja, pa samim tim i nastanka tri odvojene profesije: doktor, stomatolog i berberin. Iako je berberima bilo zabranjeno "operisanje", mnogi su nastavili sa praksom vadjenja zuba jos neko vreme. Cuveni znak koji je stajao ispred berbernica sa tri trake bele, plave i crvene boje je prrdstavljao (bar se tako smatra) arterijsku krv (crveno), vensku krv (plavo) i zavoj (belo) dok su mesingani poklopci stubica predstavljali posude u kojima su se nalazile pijavice, a sam stubic odredjeno "pomagalo" koje je neki mucenik stiskao kako bi se naglasile vene na ruci i olaksalo ispustanje krvi.
Zato sam i pokrenuo ovu temu, zbog nekadasnje veze ove dve "discipline" ali i zbog toga sto smatram da odrzavanje higijene usta nije zahtevno, ne zahteva puno vremena, moze se prikljuciti dnevnom ritualu bričenja, ali opet veoma mali procenat ljudi pere zube vise od jednom dnevno (zacudili biste se koliko njih uopste ne pere).

Meni mama tek juce rekla da zna da brije sa britvom i da je stotine pacijenata obrijala pripremajuci ih za operacije. Pre su na ORL u NS koristili britvu, sada DE brijac. Naravno da sam rekao da vidi ako ima nesto rashodovano.

Odličan tekst !  Oduvek sam se pitao, kakva je simbolika crveno-plavo-belih stubića.

Mene zanima zasto je Marvis pasta za zube popularna medju brijadzijama, vidim sa je ima na skoro svim sajtovima za prodaju brijacke opreme. U cemu je fora?

Kad sam procitao da ima 3% NaF u sebi bas sam se zacudio, s obzirom da "obicna" pasta ima nesto preko 0.3% odnosno 1450ppm kako na samoj pasti pise. Toliku koncentraciju fluorida sam vidjao samo na pastama za ambulantnu upotebu jer su izuzetno abrazivne i "ostecuju gledj" i koriste se jednom u par meseci, pa se istovremeno sa poliranjem zuba tj. mehanickim uklanjanjem naslaga, administrira lokalno velika kolicina fluorida da bi se gledj remineralizovala. S obzirom na sve ovo, jedino mi je logicno da zakljucim da je ta pasta, osim sto je paprena, izuzetno abrazivna i da nije bas pogodna za svakodnevnu upotrebu. Uostalom, manje vise su sve paste standarizovane, s tim da razlike medju njima cine sastojci koji doprinose boljem mirisu, ocuvanju desni, neke u sebi sadrze antiseptike itd. Po meni je daleko vaznije uloziti u dobru cetkicu, konac i usavrsiti tehniku pranja. Ja licno koristim Colgate pastu, koristio sam i Vademecum, mada ja nemam problema sa desnima, probao sam je cisto onako, dok recimo drugarova keva koristi Vademecum zbog parodontopatije i pomaze joj. Sto se cetkice tice koristim italijanske Piave i toplo ih preporucujem. Nemaju one dzidza-midze, gumice za ciscenje jezika i slicno, ali im i ne trebaju, na prvi pogled izgleda kao obicna ribaca cetka, pa se zapitas sta tu kosta 400 dinara.
Izuzetno su kvalitetne, i ne "procvetaju" posle par meseci, moja stara Piave je i posle godinu i po dana imala sva vlakna u stavu mirno.

Sent from mTalk on Lumia 640

Nije u tome poenta, kvalitet vlakana se razlikuje od proizvodjaca do proizvodjaca, krutost, sastav, kako je isecen vrh, da li su vrhovi zaobljeni abrazivnim cesticama i slicno. To je kao da kazem, sve i da je Proraso super kvalitetan, potrosicu 100gr za dva meseca, bolje da kupim Palmiru, isti mi djavo, em ustedim, em sam se obrijao.

Sent from mTalk on Lumia 640

administrira lokalno velika kolicina fluorida da bi se gledj remineralizovala.

Jako veliki OFF TOPIC!!! Pasta za poliranje ne dovodi do demineralizacije gledji, fluor je prisutan samo kao profilakticko sredstvo.
Sad sam otkrio identitet, imas kolegu na forumu.

Kada smo se dotakli teme stomatologije i brijanja - u oba slučaja se koriste četke. Meni je za zube Curaprox četkica broj jedan!