Mnogi danas misle da je "pino silvestre" jelkica za auto. A nekad, nekad davno, pravi muškarac mirisao je na borovu šumu. Svako pravo kupatilo imalo je kadu, šolju, nekad i bide, ogledalo, i ispred ogledala zelenu staklenu bočica u obliku šišarke, sa smeđim plastičnim čepom - "pino silvestre"!
U vreme socijalizma, kreme i parfemi bili su rezervisane za žene, muškarci su imali pivo i cigarete. Što se muških kozmetičkih preparata tiče, postojali su samo oni neophodni za proces brijanja: specijalni sapun ili krema, i afteršejv. Sapun se kupovao na komad, bio je veiličine kocke kvasca, i mirisao je na onaj kojim se prao veš, takozvani peraći. Penio je pod kružnim potezima četkice, a čuvan je u posebnim okruglim kutijama s poklopcem.
Docnije, krajem sedamdesetih, pojavila se pena za brijanje u spreju, donoseći ledenu svežinu arktičkih šuma i dah zapadnog luksuza, a skidala se, i brada s njom, brijačem ili "mašinicom" i žiletom.
Brijači su bili opasna stvar, držani su u kući – kao i pištolji – daleko od domašaja dece, i prenosili su se s generacije na generaciju. Meni je od oca ostao "solingen" sjajne oštrice, ali ga nikad nisam upotrebio. Za rukovanje njime, i samurajskim mačem, bila je potrebna posebna obuka, koju ja nisam imao.
Prvi pokušaj da ga naoštrim prevlačenjem preko posebnog kaiša, završio se zasecanjem istog, pa sam, u prevelikom strahu za sopstveno grlo, odlučio da ga samo čuvam za uspomenu. Sa žiletima je bilo mnogo lakše, oni su oštreni trljanjem o unutrašnju stranu čaše…
Naravno, u 20. veku, veku tehnike, moglo je i drugačije. Svet je bio podeljen na Istočni, socijalistički, i Zapadni, kapitalistički blok, a mi smo bili negde između, pa smo koristili blagodati oba – i istočnonemačke aparate za brijanje, na oprugu, odnosno na na navijanje, i zapadnonemačke na struju. Ali nije to to bilo to, osim što su umilno zujali...
Većina je na izbrijanu kožu, uz glasno huktanje, stavljala rakiju, neki su se brisali "asepsoletama", jedinim vlažnim maramicama koje su se mogle kupiti, ali je bilo i onih koji su koristili "pitralon", proizveden po nemačkoj licenci, ili sto posto naš "brion".
Miris im je bio otužan, a ukus odvratan. Da, ukus! Zbog niske cene i dostupnosti, vojnici u JNA pili su ih rastvorene u sokovima, težeći brzom i potpunom pijanstvu. Cena za ovo stanje bila je mučnina i oštar bol među obrvama...
Uz agresivnu reklamu sa Borisom Dvornikom, i slogan: "Samo za vatrene!", Hrvatska je "pitralon" zamenila "ralonom", ali to je i dalje bilo to.
Kolonjska voda "pino silvestre", međutim, bila je prva mirišljava vodica kojom su muškarci u socijalističkoj Jugoslaviji mogli da se isprskaju i ako se nisu prethodno obrijali. Ovo "isprskati" treba shvatiti uslovno, jer se zbog cene, budući da je uvožen, koristio vrlo štedljivo.
Deca iz boljih kuća baštine sećanje na trenutak kad su, pošto se svečano obuku za Novu godinu, Božić ili Prvi maj, odlazila do oca "da ih namiriše", a on im stavljao po kap "pina" iza svakog uveta.
"Pino silvestre" odmah je postao statusni simbol koji je šminkere činio prepoznatljivim i na dva metra rastojanja!
Korisnici "pina" bili su "mirisno" osvešćeni muškarci, pa bi se moglo reći da su, u neku ruku, predstavljali ranu varijantu metroseksualaca...
Naravno, i od boljeg uvek ima bolje. Oni retki koji su imali još više novca, i još pride stjuardi Jata i kondukteri međunarodnih vozova, mirisali su na "brut".
"Zabranjeno pušenje" je sredinom osamdesetih pevalo: "Čitao je samo ono podvučeno/ Miris'o na 'brut' i na pokošeno sijeno..."
Domaća kozmetička industija nije se predavala.
"Galenika" je na tržište izbacila afteršejv "viktor", pozicionirajući se između "briona" i "pitralona" s jedne strane, i "pino silvestrea" s druge strane. Hrvati su imali "ronhil", u tri varijante: crvenoj, braon i crnoj. Makedonija "tabak", koji je zaista mirisao na prste okorelog pušača...
Slovenci su otišli korak dalje, izbacivši na tržište u saradnji sa britanskim "Jardlijem" kolonjsku i toaletnu vodu "blek lejbl". Pakovanje u elegantnoj crnoj kartonskoj kutiji sa providnom prednjom stranom, i udubljenjem po meri za lepo dizajniranu bočicu, mahom se dobijalo na poklon jer je cena bila dosta visoka.
Godinu dana pre znamenite Osme sednice komunista Srbije i proboja Slobodana Miloševića na vrh, u Srbiji je lansirana "kolekcija za muškarce" pod nazivom "vožd".
Slogan pod kojim je vođena reklamna kampanja bio je "Vožd je stigao!"
Za razliku od Miloševića, ova kolonjska voda nije ostavila trag u našim životima.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Sjajan tekst... Sjajan

Послато са Razer Phone уз помоћ Тапатока

Tabak!
Pakovan u plastičnoj beloj boćici kao sadašnji Eliot a na etiketi je imao tri lista duvana sa takvim i mirisom. Lepo je delovao posle brijanja a miris? Fantazija! Nisam ga video sigurno 20-tak godina a i danas bi ga rado koristio. Bio jeftin a svuda ga bilo u ponudi, nadam se da se neko seća?

Је л то био немачки Табак или неки други производ?