Za pocetak da se malo bolje predstavim . Ja sam Marko Pantovic sa Zlatibora bavim se izradom nozeva  imam 36 godina . U ovom poslu sam profesionalno vec 3 godine a nesto  duze vremena   bavio sam se ovim amaterski . Uglavnom radim sa 52100 celikom u 99.9% slucajeva. To je ugljenicni celik  sa 1% ugljenika  izuzetno zahtevan za termicku obradu jer se do njega najcesce dolazi kovanjem iz sipki ili kuglicnih lezajeva ( ovo drugo izbegavam jer u dosta slucajeva to nije taj celik). Radio sam i sa ''super celicima''  tipa elmax itd sa kriogenim tretmanom ali sam od toga odustao zbog teskog odrzavanja u smislu ostrenja i nekih drugih osobina koje nisu bitne za ovu temu. Dakle 52100 ima izuzetno finu strukturu a samim tim je pogodan i za brijace. Neki redosled radnji koji obavljam sa njim je -
-kovanje (najcesce u flah ponekad i u oblik  noza)
-oblikovanje brusenjem
-normalizacije (tacnije 4 komada)
-meko zarenje
-kaljenje
-otpustanje
52100 celik nacinom na koji ga ja radim posle kaljenja postize tvrdocu od 66-67 rokvela  sto je za  2 do 3 rokvela vise nego sto pise na brosurama prozvodjaca istog.  To je tesko za postici sa obicnim razumevanjem materije  i  stavom . Potrebno je mnogo truda kako u teoriji tako i u praksi da bi se tako nesto ostvarilo. Sta tih 66-67 rokvela u opste znace i zasto bi se neko cima za to kad se i onaj okaljen na 64-65 rokvela moze otpustiti na tvrdocu od 62-63 ?   
67 rovela je kompletna transfomacija austenita u martenzit  (68 je samo teoretska i moze se jedino prepisati gresci aparata , svi celici sa tvrdocama preko 67 rokvela su u stvari vise legure karbida   i ne bi trebali da budu zanimljivi za ovu pricu kao ni za pricu o nozevima) tj drugim recima celik nema meku fazu u sebi ili ti zaostali austenit . Takav celik je u svom maksimumu a to je ono sto je potrebno kako za nozeve tako i za delikatne brijace. Sad ja sam ime u svetu nozeva vec stekao i tu manje vise znam znanje . Sto se tice brijaca nemam iza sebe ni jedno uspesno brijanje  ,razlog tome je nedostatak potrebnog kamenja  a i ko zna sta jos hehe. Zato i jesam na ovom forumu da kao korisnik  nesto naucim a zatim i kao majstor kroz bezbrojne uspone i padove kako to obicno biva.

Posle prvog ide drugu treci i cetvrti . Manje vise uzeo sam jedan flah koji sam otanjio za noz i dao mu drugu sudbinu . Krenuo sam u izradu neceg prostijeg tipa kamishori onako kako mi je iseceni materijal dozvolio  da ga oblikujem i kako mi je ostao u glavi posle svih slika koje sam na internetu video. Puno izgovora znam ali tako je. Da bi dobio savete moram prvo da pogresim no evo gde sam .ebiTacan.

Ou jea to mi se vise svidza! Dakle  kao sto sam rekao nije nesto bog zna ali za test uzorke ce da valja. Tvrdoca posle kaljenja je izmedju 66 i 67 vise ka 66 u proseku  otpustanjem sam ih doveo na 63,5 rokvela dva kruga po sat vremena u provm 190 c i tvrdoca je bila 64

Što se čelika tiče to sve deluje veoma dobro. Samo brušenje optrice je praktično najzeznutiji deo kod britvi. Ja sam uglavnom viđao da to ljudi bar delimično urade pre kaljenja da bi uštedeli na vremenu posle. Ako se puno stanji oštica onda pri kaljenju može da se iskrivi ili pukne.
Smernice koje moraš da znaš su relativno proste. Konačan ugao oštrice bi trebao da bude oko 16-17 stepeni. Svakako ne manje od 15 i ne više od 19. Kod britvi kada se priča o uglu misli se na ukupni ugao dakle ne kao kod oštrenja noža gde se priča o uglu po jednoj strani. Britva se oštri tako što leži na kičmi tako da je ugao određen debljinom metala na kičmi i širinom sečiva.
Na internetu mogu da se nađu kalulatori za ugao gde uneseš debljinu kičme i širinu sečiva i ovaj ti izračuna ugao (traži na google-u "straight razor bevel angle calculator"). Viđao sam da imaju excel fajlovi evo jednog primera:
http://www.coticule.be/wedges.html?file=tl_files/barts_pics/Bevel_angle_calculation.xls

Pratim tvoje (a i radove ostalih majstora) na Outdoor forumu i jedva cekam gotovu britvu. Ja se ne brijem britvom ali ima dovoljno clanova koji se razumeju i koji ce ti pomoci. A valjda posle i isprobati kako brije  .

Ajde da ubacim i ovu sliku mada cu morati sve iz pocetka . Moracu da nabavim i nekih manjih tockica da ne budem osudjen samo na siroke britve. Ova ce koristiti za secenje mirisljavih pisama koja mi svakodnevno stizu.

Svakako ja sam uvek za saradnju i ucenje.  Ovo je kovacki deo za sad obicna vojna kovacka vatra i nakovanj od 120 kg u izuzetno dobrom stanju sto je retkost.

Pokušaj za početak da nađeš deblji čelik i obavezno skini Excel što je Pajap ostavio sa coticule.be jer sa time vrlo lako izračunaš ugao.

Nekako mi se čini da bi mogao da izvedeš i manju britve ako bi pokušao da uradiš dupli grind, kao recimo ovi Koraat sa slike, iako je za to potrebna veća preciznost. Pre svega mislim na levi grind, jer za desni sigurno treba manji točak, a i za takav hollow treba dosta veštine.. Pretpostavljam da je ta desna britva na najtanjem delu oko 0.2mm ako ne i tanja.





Sent from my CLT-L29 using Tapatalk