ISTINA!!!
Ja svoju sekiru oštrim jedanput godišnje držeći je u Keopsovoj piramidi dok sam na letovanju u Egiptu.
Jeste da poskupljuje cenu avionske karte ali se isplati jer bude oštra kao žilet.

Uz ogradu da nemam ništa protiv postavljača teme, mislim da ovakvim kvazinaučnim budalaštinama nije mesto na forumu. Iskustvo nas uči da se žilet može postaviti i u kutiju šibica, cipela, frižider ili na radijator, a da efekat oštrenja bude ravan nuli. U suprotnom se ne bi tupili ni noževi, makaze ili šrafcigeri jer bi bilo dovoljno postaviti ih u piramidu. Opskurni sajtovi i forumi zaista nisu mesto za nadoknadu znanja iz osnovne i srednje škole, a upravo zato postoje i biblioteke, enciklopedije i naučni časopisi. Budalaštine kao što su ona o ravnoj zemlji, čipovanju uz pomoć 5G mreže i slično su nekada bile ograničene na kafane, ali nažalost, danas svaka budala može da piše šta hoće i da to javno objavi.

Iako mi psihologija nije struka, za rad su mi potrebni neke njene oblasti, pa mogu da povežem priču o piramidama sa određenim pojavama. Ako nekoga zanima šira priča, literatura je lako dostupna, a koliko znam, Zavod za udžbenike je štampao sabrana dela Nikole Rota, našeg čuvenog psihologa. Iako su ove knjige danas zastarele u nekim segmentima, ipak se u njima može naći ponešto, pa ako nekog zanima, pravac knjižara ili biblioteka.

Da se ne bih bez potrebe gađao stručnim terminima, piramidu ću povezati primerom za koji verujem da je mnogima poznat:
- Crtani filmovi o Popaju, koji su poznati mnogim učesnicima foruma, a koji se sećaju više puta ponovljene scene - kada se Popaj nađe u nevolji, pojede spanać iz konzerve i odmah savlada svakog neprijatelja ili prepreku. Kada je ovaj crtać bio popularan u SAD, prodaja  spanaća je nenormalno skočila, a to se dešavalo i u drugim zemljama. Sećam se kao kroz maglu da sam kao klinac jednom išao sa bakom u prodavnicu i tamo video neku konzervu spanaća sa Popajem na slici. Naravno, konzerva je završila u korpi, a njen sadržaj sam vrlo rado pojeo. Čuo sam i priču od jedne penzionisane vaspitačice u vrtiću koja je napravila cirkus na poslu kada je jednog dana za ručak bio spanać. Znajući da deca generalno ne vole povrće, ispričala im je da će u tanjiru imati isto što jede Popaj. Deca su pojela sve iz tanjira, a onda su rešila da isprobaju snagu međusobno, pa je morala da objasni zbog čega je izbila tuča. Iako se ranih osamdesetih godina prošlog veka nije pridavala velika pažnja ako se dete udari u obdaništu ili dođe sa nekom modricom, žena je imala problema sa direktorkom. Glavno pitanje glasi: koliko spanać utiče na snagu? Jeste da sadrži gvožđe, ali od jedne porcije je zaista nemoguće izmlatiti protivnika koji je krupan kao dvokrilni ormar. Mi to svakako znamo, ali hajde neka neko to objasni deci koja su započela opštu tučnjavu. Mehanizam zaključivanja u oba slučaja je isti: videli od Popaja da spanać daje snagu i osetili se snažnim/čitali na internetu da piramida oštri žilete i žilet počeo da deluje oštrije.

Kolega Adams i njegov primer o bacanju žileta posle tri brijanja su me podsetili na problem individualne percepcije. Naime, naša čula uopšte nisu pouzdana koliko se to čini na prvi pogled, a informacije koje potiču od njih nisu lako samerljive kao npr. visina, zapremina, masa i tome slično. Da bih ilustrovao šta hoću da kažem, zamolio bih da odgovorite na sledeće pitanje: da li biste se brčkali u moru ukoliko je spoljna temperatura 15⁰ C, a temperatura vode slična?

Odgovoriću prvi - ja ne bih, jer bih se smrzao. Ipak, ovo sam imao prilike da vidim u Irskoj, kada je spoljna temperatura zaista bila tolika, a braća Irci su se brčkali u ledari od mora. Napominjem da su se brčkali, a ne plivali, otprilike kao što bismo mi radili da spoljna temperatura bar dvostruko viša. Ljudska bića imaju ista čula, koja im prenose iste informacije, ali ono što je za nas ledara, za njih je topla barica za brčkanje.

U celoj priči se može spomenuti i ono što se zove anegdotalni dokaz, koji je možda od nje dalji, ali je ipak koristan pojam. Ova vrsta dokaza postoji u sledećem primeru: Peri Periću su rekli da ostavi cigarete jer će mu stradati pluća, ali on to odbija i daje dokaz da je njegov deda pušio po ceo dan i doživeo sto godina. Perin deda možda jeste tako radio i toliko živeo, ali jedan slučaj se ne može primeniti na celu populaciju. Lekari koji pokušavaju da ubede Peru da nije u pravu svakako znaju za slučajeve kao što je njegov deda, ali drugačiji slučajevi su im prolazili kroz ordinaciju, i to mnogo češće.

Dalje, ovde može da se spomene i proces zaključivanja. Zaključivanje nije baš uvek jednostavan proces, a greške se dešavaju često. Da bismo zaista bili uvereni u to da će naš zaključak biti pravilan, moramo koristiti razum i znanje. Na primer, na internetu možete videti gomilu budala koji će poverovati u to da je dovoljno zuriti u sunce kako bi se nadomestio unos hrane u organizam, što je ordinarna glupost za koju pretpostavljam da je nepotrebno dalje objašnjavati. Nešto gradiva iz osnovne škole i osećaj gladi su valjda dovoljni da ovo opovrgnu. Postoje i slučajevi prevaranata koji prodaju raznorazne 'prirodne' preparate za lečenje teških bolesti, kao npr. oni što nude čajeve koji navodno leče tumore. Pošto je u pitanju izraslina, koja se može odstraniti hirurškim putem, nejasno je kako neka zašećerena vodica može da odjednom učini da tkivo nestane.

Završio bih sa 'zdravstvenim predanjima', tj. bapskim pričama o tome šta je zdravo, a šta nije. Siguran sam da ovde ima mnogih kojima su neka baba, tetka ili strina govorile da ne sedaju na 'ladan beton ili da već u oktobru obuku perjanu jaknu i šal. Ovde mogu da ispričam i anegdotu o jednom prijatelju koji se oženio Engleskinjom, ali ima priprostu majku kojoj ni univerzitetska diploma ne vredi mnogo. Naime, kada je nesrećna Engleskinja prvi put došla u Beograd (rano proleće pre više godina), dotična majka joj je zvocala što se oblači previše lagano jer je nosila neku tanku jaknu i majicu ili košulju kratkih rukava. Engleskinja je nastavila da se oblači onako kako je navikla (ništa nepristojno, samo malo laganije nego što bismo se mi obukli), a debelo se zeznula kada je sa svekrvom šetala po gradu i poželela da kupi neke cipele koje je videla u izlogu. Kada je uzela da ih proba, svekrva je primetila da je Engleskinja bosa i odmah ju je opomenula da neće moći da ima decu i da će dobiti upalu jajnika. Engleskinja joj je odgovorila da joj nije hladno i da nije nosila čarape već skoro mesec dana, što je nagnalo gospođu da ozbiljno pritisne sina da se razvede jer navodno neće moći da imaju dece. Inače, njoj je otac lekar, i to ginekolog, a danas imaju troje dece. Zaključak izvedite sami.

Neo, I believe...

Ti testovi neće ništa izneti jer ne postoje, osim ako oni koji prave seriju Mythbusters ne reše da potroše nekoliko minuta da pokažu da je 0+0=0. Pošto se ozbiljni naučnici generalno ne bave budalaštinama, ne verujem da će se to ikada desiti, iako bi test oduzeo minimum vremena i resursa. Za njega bi bili dovoljni jeftina kineska piramida sa buvljaka, istupljeni žilet i mikroskop. Jedino što se može proveriti jeste koliko su ovaca ošišali ti što prodaju piramide za oštrenje.

Odlomak iz knjige Svetlost čudesnog od Terija Pračeta

Sent from my CPH1951 using Tapatalk

Čitam knjigu juče i naiđem na ovaj dio i slatko se nasmijah. Inače čitav serijal knjiga je sarkastičan prikaz svijeta i ljudi i mnogi stereotipi su provučeni kroz priču.

Sent from my CPH1951 using Tapatalk