Samo cu da ostavim ovo ovde 

https://www.janusrazors.com/shop

Sta je ovo? Toggle kopija za velike pare?

The truth behind 10 grooming myths:

https://www.facebook.com/story.php?story_fbid=10156476885411674&id=84169421673

Definitivno zanimljiva

Mislim da je naziv 'srpska britva' običan marketinški trik i klasično trgovačko jajarenje za one sa jeftinijim ulaznicama, da ne kažem sa nižim IQ. Možda taj lik pravi dobre britve, ali ne postoji engleska, američka, kineska, papuanska, eskimska niti bilo koja druga britva. Prve naprave za brijanje su napravljene mnogo davno, britva manje davno, ali ne postoji nikakva nacionalna britva. Svaki pronalazak je osmislio pojedinac, eventualno grupa pojedinaca, ali ne i nekakav nacionalni kolektiv. Moj komšija je priznat stručnjak u svojoj branši, delimo isti genetski materijal, ali ja zaista nemam nikakvih zasluga za njegove uspehe, kao što ni on nema zasluge za moje u sasvim drugoj branši. Komšija je komšija, ja sam ja, a ovaj što pravi britve je verovatno dobar u svom poslu, premda ne mogu da kažem da sam za njegovu stručnost imao ikakvih zasluga. Pametnome dovoljno.

Mržnja prema čemu? Marketing je često dostojan prezira, a naročito onaj jeftinog tipa sa opskurnih internet portala.

Ne bih se složio sa tvrdnjom da je baš cela nacija ponosna na kamisori dok ne vidim neko validno naučno istraživanje sa odgovarajućim uzorkom, sociometrijskim podacima i slično, a moram priznati da ne znam baš mnogo Japanaca da bih imao bilo kakav ozbiljan uvid u njihov stav prema kamisoriju, katani, Toyoti, samurajima ili sušiju.

Da se vratimo na pomenutu britvu, ali i kamisori. Za kamisori je relativno lako utvrditi da je japanski jer je Japan ostrvo koje je prakično do 19. veka bilo relativno izolovano, a najveći uticaj na njega je imala Kina, i to u naučnom i kulturološkom smislu. Zapadni uticaj počinje od perioda Meiđi, koji je nastupio u drugoj polovini 19. veka, a dotle je Kina bila glavna za mnoga dostignuća, kako sam već i rekao. Za ovu britvu nisam video nikakav dokaz da je baš nastala na teritoriji Srbije ili među srpskim stanovništvom, bilo arheološki, bilo iz nekih hronika i slično. Kada se govori o svojini kolektiviteta dolazimo na pipav teren jer je potrebno dokazati njegovo poreklo, pa zato možemo da govorimo o italijanskoj kuhinji, srpskom folkloru, mađarskoj književnosti ili o islandskim sagama, ali koliko se sećam, Rimljani i Egipćani su odavno razvili pretke današnje britve, premda su i oni potekli od raznih vrsta sečiva poznatih još davno pre razvoja ovih civilizacija.

Mnogi proizvodi kulture imaju predznak 'narodni' samo zato što im se ne zna tvorac, a što je čest slučaj sa mnogim delima koja pripadaju usmenoj književnosti. Iako su njihove poznate verzije često menjale, uglavnom se svode na isto, a razlike su u detaljima. Evo i jedne ilustracije: ako bismo ovde postavili pitanje čija je bajka Pepeljuga, mnogi bi odgovorili da pripada braći Grim i nemačkom folkloru, ali... Pepeljuga postoji i u verziji koju je zapisao Vuk Karadžić u zbirci Srpske narodne pripovjetke, postoji kod braće Grim, ali postoji i u staroj Grčkoj i u drevnoj Kini, dok o Diznijevoj verziji ne bih ni trošio reči. I čija je Pepeljuga? Onaj ko to bude sa sigurnošću odgovorio može odmah da dobije doktorat iz književnosti, mogu da garantujem i predavanja za pristojne pare po celom svetu, a ovom bajkom su se bavili mnogobrojni stručnjaci širom sveta i nikako da nađu odgovor.

Ne znam koliko se ljudi bavilo britvom iz onog jeftinog klipa, ali mi se nešto čini da je veoma teško ubaciti je u bilo čije kulturno nasleđe. Isto važi i za točak.

Поштовани,
Да не бих понављао то што је од Вас написано,послужичу се фотографијама,јер једна слика хиљаду речи,зар не.
Слика 1, то имам и то волим, јер могу да бирам шта да употребим.
Слика 2,ТО ПОШТУЈЕМ.
Толико.