Kakva su iskustva sa MEM žiletima?
Искуства су различита: неки брију јако добро, док су неки јако лоши. Зависи на какву партију производа налетиш.
То објашњавам тоталним одсуством одговорности , као и бриге произвођача, да ли ће му производ бити добар, а такође и неким, по мени несхватљивим убеђењем истог, да је његов производ, ма какав био, злата вредан и да ће људи МОРАТИ да га користе.
Хвала Богу у Србији су бријаџије људи од непроцењиво добре свести, те су после многих покушаја да убеде директора, да се мало освести и да "мућне главом", схватили да је тамо све "status quo", и да имају избора,као и право на избор. Да не морају да користе МЕМ зато што је то СРПСКО, него да уживају у жилетима прпизвођача који се труде и бар колико - толико желе да својим производом задовоље бријаџије.
Наравно директору је у том случају лакше променити тржиште, и окренути се ка сиромашнијој Африци, где би се људи и тупим каменом бријали, јер немају избора.
То је онај чувени дембелијски систем "лези лебе, да те једем". То је сигурна зарада, са јако мало улагања.
По мени то је јадно, да просто немам речи.
Потребно је само мало ентузијазма, мало рада као и мало улагања. Е баш то "улагања" је велики проблем, јер су овде директори у државним фирмама махом аждаје и желе само добит без улагања.
То објашњава и тај чувени феномен са пивом. Наиме, нова партија пива увек и УВЕК буде одличног квалитета, док је људи не прихвате, а кад је прихвате одмах се наравно поквари зато што директор мисли "Ма куповаће то народ, видиш да им се свидело, сад да ли има мање слада или не...ех.... ко ће то да гледа...пиво је пиво".
Јесте драги моји државни пивари (не мислим на крафт пиво у Србији), али ја више не пијем српско пиво. Баш због тога што је ФУШ!!!
Е иста је прича са МЕМ жилетима: чињеница је да се праве од шведске легуре, али шта то вреди када су машине из 50-их година прошлог века, када свакако искусна, али сада већ ћорава баба седи за микроскопом који је произведен у СССР и кога се ја добро сећам са наставе из биологије у основној школи (онај сиви микроскоп) још крајем 80-их година, и проверава квалитет сечива жилета, док се то данас ради електронски.
Ето то је дуга и жалобна прича о МЕМ жилетима, који би могли да буду одлични, али нажаолст то нису.
Јер им је лакше да се окрену трећем свету, Африци и нађу сиромашне који немају избора, него да мало засуку рукаве и да се поправе и промене.
Знам да ово није кратка рецензија, али смартам да је вредно помена.
Можда ово и не треба да напишем, јер живим у другој држави, али ни овде није пуно другачије.Можда једина разлика код нас је та, што ако види да не иде производња и пласман, они затворе фирму или је продају.
у сваком случају апсолутно се слажем то што је колега Адамс навео у посту, и жалим што је тако, али реалност је таква, нит производе квалитет, нит улажу у квалитет, нит дозвољавају да се појави било каква конкуренција, а и ако се појави настоје да је униште.
На сречу има и супротних примера, на пример ЛОРД из Египта, производи бар колико знам 16-17 врста жилета, и за сваког има по нешто.
Други пример је ТАТРА (бивша АСТРА) из Чешке, започели су производњу такоречи од нуле, јер им је Жилет (Gillette) купио производни програм и преселио га у иностранство, (набавио сам њихове жилете мислим 4-5 врста), једна врста је испробана и обечава,али о томе у неком наредном посту.
+1
Чисто да се напомене, ту је и Пакистански TREET.Колико знам имају 11 видова жилета, њихов TREET Platinum ( PTFE (Teflon), Platinum, Chromium) у наранџасто белoј кутији је сасвим добар жилет, о другим жилетима у некој другој прилици.
« Last Edit: June 25, 2020, 12:22:24 PM by michurin »
A man who works with his hands is a laborer; a man who works with his hands and his brain is a craftsman; but a man who works with his hands and his brain and his heart is an artist. ~Louis Nizer (1902–1994)
The following users thanked this post: Limoozina, Babadzonka