Onda je najbolje uzeti standardizovani riječnik i potražiti.

Da ne bude "okolokucno vodopisalo" ako moze jednostavno oluk.
 

Nista ne brini, imamo psiholoskinje, trenerke i uciteljke  .

Strmenko ! Od strmen...za slant.

...
Aj prevedimo slant?...

Mislim da može samo opisno, tj. slant - brijač sa zakošenim nožićem.

Kod mnogih termina u srpskom postoji jedan veliki problem, a to je da srpski naprosto ne koristi svoj tvorbeni potencijal. Evo šta to konkretno znači:
- kompjuter, kompjuterski, kompjuterizacija, kompjuteraš
- računar, računarski, ali nemamo *računarizacija ili *računaraš

Ni u ostalim domenima upotrebe tvorbeni potencijal nije iskorišćen kako treba, a jedan od retkih primera gde je to uspešno je reč štampač (štampač: printer). Naprosto, korisnici jezika kao da se plaše stvaranja novih rešenja, pri čemu ne mislim samo na obične ljude, već i na stručnjake. Ovo ću ilustrovati jednom anegdotom.

Kada su pre više godina stručnjaci zamolili jednog lingvistu da smisli domaće nazive za desktop, laptop i palmtop (jeste da je sada potisnut, ali to je nebitno za ovu priču), čovek je dao predloge nastolnik, nakrilnik i nadlanik. Na to su mu rekli da čudno zvuči, na šta ih je lingvista upitao:
- Imaju li ove reči domaći prefiks (na-)?
- Imaju.
- Imaju li domaću osnovu (sto, krilo, dlan)?
- Imaju.
- Imaju li domaći sufiks? (-nik)?
- Imaju.
- Jeste li sami tražili da imaju sve ovo što sam naveo?
- Jesmo.
- I šta onda ne valja?
- Paaaa, eto, zvuče čudno.

Mislim da anegdota govori dosta toga - ako hoćeš domaću reč, onda moraš da budeš kreativan i da prihvataš novitete, a ako nećeš, koristi slobodno stranu. Treće rešenje ne postoji.

Inače, jezici kao što su nemački ili islandski su veoma kreativni i mnoge internacionalne reči prevode doslovno i adaptiraju ih prema sopstvenim pravilima. Tako npr. nemački za televiziju koristi reč Fernsehen, koja znači otprilike 'dalekoviđanje', jer kada se sama imenica televizija 'razbije' na sastavne elemente, tele znači daleko (grčki, kao što imamo u teleskop), a vizija je viđenje (latinski).

Зваћу га од данас - гиља 

Строп може бити и ремен, бербери га тако зову, мислим да је Нешу то интересовало - како мајстори зову ствари у бријању. Шавета им је често - бритвица.

За сејфти бар сам одувек на форуму писао да је браник. А геп ми је зазор. Гледам кад могу да искористим увек српску реч. Не домаћу, већ српску.

Као што никад нећу написати АТГ, већ - избријавање.

Никад ИКС ТЕ ГЕ, увек - попречно.

Грабуља ми је драже од - опен комб, иако би требало да пишем да је чешаљ.

Итд. ... Кад може. Запитајте себе да ли је лепше да стоји - СОТД, или би било лепше да је нпр. ''Бријање дана''? Шта би наши очеви написали?

Али, више је примера када немамо адекватну реч, па морамо да користимо англо-српски.

Zanimljivi su mi i nazivi DE i SE brijač, što jesam koristio, premda se mogu nazvati brijači sa dvostrukim/jednostrukim nožićem, a čak mi je palo na pamet da ih nazovem jednosekli ili dvosekli, što postoji u jeziku a koristi se za noževe i slična oruđa.

Brijaci sa jednom ili dve ostrice, mozda? :)

E najviše podržavam "konverziju"ATG XTG WTG ....