Ali to je generalno problem sa srpskim jezikom.
To sam jos na studijama cuo (posto sam gradjevinac) da je srpski tehnicki siromasan jezik.
Pa se zato uvek i koristi engleski ili neki drugi.

Nisam mislio da idem u dublje razloge leksičkog pozajmljivanja, premda je to u srpskom, ali i u mnogim drugim jezicima veoma čest način popunajvanja leksičkih praznina. Možda zvuči malo paradoksalno, ali upravo u brijanju je pozajmljeno najviše reči iz jezika koji je i jedan od najvećih primalaca strane leksike. U zavisnosti od korpusa (tj. rečnika) koji se analizira, engleski uvek ima preko polovine stranih reči, i to romanskog porekla. Na primer, sama imenica razor je francuskog porekla, barber takođe, a krajnje poreklo je latinsko, glagol shave je izvorno engleski, ali shavette ima francuski nastavak.

Formalno gledano, za neke od izraza koji koristimo, engleski je bio jezik-posrednik, ali ne i krajnji izvor. Na primer, ako neko kaže da je kupio slant, ta reč jeste preuzeta iz engleskog, ali joj je krajnje poreklo skandinavsko. Mnogi ozbiljniji rečnici daju ove podatke (npr. Random House, American heritage Dictionary, veliki Oxford, neka izdanja Collinsa itd.), pa ne bih da ovde gnjavim suvom lingvistikom, odnosno etimologijom.

Pri postavljanju teme nisam ni mislio da nekoga ispravljam niti da namećem ovaj ili onaj termin, jer to inače radim samo u profesionalnoj ulozi, tj. kada ocenjujem ili redigujem nečiji tekst ili prevod, a kako je Adams već rekao, jezik je živa stvar i zavisi od toga kako ga koriste njegovi govornici.

Ipak, ovde mogu da se navedu bar neki termini kako bismo imali i malu bazu. Na primer, ne znam kako bi profesionalni berberin nazvao šavetu, tj. da li je za njega to samo britva sa izmenljivim nožićima. Vidim da recimo Herba market to jednostavno naziva klasičnim brijačem sa uloškom za menjanje žileta, čuo sam u frizerskom salonu da jednostavno kažu britva i to je otprilike to. Ako hoćemo da izbegnemo AS (aftershave), ono što se proizvodi ili proizvodilo kod nas imalo je naziv losion za posle brijanja, mada se ređe koristi zbog dužine. Verujem da ima još ovakvih reči, pa bi ih bilo zanimljivo prikupiti.

Za kraj, samo da navedem i jednu razliku između termina koje koristimo, jer se grubo mogu podeliti na dve grupe:
a) standarni termini, tj. iz standardnog jezika koji se koriste u dokumentima i formalnom govoru ili pisanju
a) stručni žargon - ono što koriste ljudi iz struke, ali nije standard.

Najjednostavniji primer za ovu razliku bi bili vetrobransko staklo (standardni jezik) i šoferšajbna (žargon), a kod nas se, po pravilu, stručni žargon češće koristi, bar kada su u pitanju domeni poznati širem broju govornika.

Да започнем:
1. Жилет,
2. Бритва,
3. Лептир бријач,
4. Дво и тродјелн бријач,
5. Бритва са измјењивим жилетима,
6. Лосион послије бријања,
7. Пјена за бријање,
8. Посуда за пјену,
9. Посуда за сапун,
10. Посуда за пјену са дуплим зидом (скатл),
11. Кожни каиш (за строп),
12. Крем за бријање,
13. Четка за бријање,
14. Стипса,
15. Средства прије бријања,
16. Колоњска вода,
17. Камен за оштрење,
18. Отворени и затворени чешаљ (open and closed comb за safety bar),
19. Дјелови дво и тро-дијелног бријача - дршка, основа, дршка са основом за дво-дијелни бријач и капа,
20. ...


Sent from my ZTE Blade V6 using Tapatalk

Samo dodajite

Sent from my ZTE Blade V6 using Tapatalk

3. Лептир бријач,
4. Дво и тродјелн бријач,

Моји стари су увек користили реч машиница, не знам да ли је тако било уобичајено и у осталим крајевима.

12. Крем за бријање,

Крем за бријање = паста

Quote from: Bokalika on April 15, 2018, 05:54:58 PM

18. Safety bar?
Bas sam sada gledao kako da to prevedemo...

Branik?

Super!

Sent from my ZTE Blade V6 using Tapatalk

Mašinica ~ uređaj(čić), a krema=crema/creme, dok je pasta=paste, ali mast...